MUHAMED VELIĆ – JUTROS, KAD SAM SE VRAĆAO SA SABAHA, ZAUSTAVI ME POLICIJA, S UPALJENOM ROTACIJOM

Jutros, kad sam se vraćao sa sabaha, zaustavi me policija, s upaljenom rotacijom; izlazi stariji policajac i prilazi mi autu, prozor sam već otvorio, čekam ga, a na radiju – sabahska mukabela. Kad je prišao, pogledao me, kapica mi crna na glavi a na radiju, ponavljam, Kur’an uči, sve mu je bilo jasno, no, ipak se lijepo pozdravio, rekao da je rutinska kontrola i upitao je li sve u redu. Rekao sam da jeste, a onda se on ponovo pozdravio i pošao nazad do svog auta, a onda sam ja njega zamolio za jednu minutu: – Oprostite, da vas pitam nešto! – Izvolite! – Osjeti li se u vašem poslu da je ramazan?! – Itekako. Mnogo manje alkohola, u toku smo noći samo jednu osobu zaustavili koja je bila pod dejstvom alkohola, koja nije bila muslimanka, a ljeto je, pazite, zatim, mnogo manje tuča, mnogo manje posla za nas općenito. DaBogda uvijek ovako bilo! Čitavu godinu!, reče raspoloženi policajac jutros u pola četiri. – E vidite, dragi gospodine, to što ste rekli – to je još davno rekao Allahov Poslanik, a.s., a vi ste mi jutros jedan od najboljih dokaza upravo za taj hadis u kome se kaže da bi svaki normalan čovjek volio da ramazan traje čitavu godinu. A onda sam za kraj naše konverzacije, kao najljepši pozdrav, na tu njegovu želju, samo rekao – Amin. I onda smo se razišli. Svako na svoju stranu. Svako svojim putem. U miru i ljepoti. Može li biti ljepše?! Muhamed Velić